Како бити срећан?

Знам да је ово блог посвећен првенствено сапунима као мом кретивном хобију, али мислим да сте до сада већ навикли да постове личније природе који овде понекад освану. У овом тексту неће бити речи о сапунима нити лепо стилизованих фотографија. Волела бих да поделим неколико мојих личних запажања када су у питању инспирација, креативност и срећа. Дакле ово неће бити сапунски пост, али обећавам да један нови стиже идуће недеље.

Доста размишљам на тему креативности и како постоји неко уврежено јавно мишљење како је само одабрани појединци поседују. Не знам како је ова лажна идеја почела да нам се намеће. Да ли је то због школског система или пак оних ретко кад изречених, а ипак дубоко укорењених друштвених норми за којима смо навикли да и несвесно посежемо у најразличитијим ситуацијама. При том тврдимо да смо таолико заузети, да чак и немамо времена да станемо, осврнемо се и анализирамо шта нас тишти, шта не штима и како да активно порадимо на квалитету свог живота.

Магични бамбус

Двориште куће у којој сам живела претекле четири године обиловало је стабљикама бамбуса. Не само да је обиље зеленила било пријатно као позадина за лењо испијање кафе недељом ујутру, већ је и суптилни хук тананог лишћа доприносио додадтну димензију зен амбијента. Понекад ми се чинило као да нове стабљике ничу преко ноћи и да стога сваког дана башта изгледа мало другачије. Овоме се највише радовао мој мачор који је сваке недеље налазио нова скривена места где би се ушушкао и дремао  сатима.